tajne

Tajne Zaovinskog jezera

by: TDI/SDI Srbija, Srdjan Veljic, Vladimir Saso

Brana je sagrađena za potrebe hidroelektrane “Bajina Bašta“ koja se nalazi u Perućcu. Kada je vodostaj na Drini veliki, voda se pumpama podiže u jezero, a tokom niskog vodostaja jezero se prazni kako bi turbine hidroelektrane radile u kontinuitetu. Meštani se često šale da je ovim ostvareno Kremansko proročanstvo “da će Drina jedoga dana uzvodno poteći“. Osim vode iz Drine jezero hrane i dve pritoke, Konjska reka i Beli Rzav. Tokom jednog dana nivo vode u jezeru može se promeniti i za nekoliko metara.

Pri najvišem vodostaju površina jezera se nalazi na nadmorskoj visini od 880 metara, a najveća dubina je oko 110 metara. Prečnik jezera je oko 35 kilometara. Okruženo je brežuljcima u potpunosti obraslim četinarima koji jezeru daju karakterističnu zelenu boju. Na njegovim obalama vlada potpuni mir jer nema turističkih sadržaja, tako da je pravo mesto za sve one koji vole uživati u lepotama prirode. Na jezeru postoji veliki broj neuređenih plaža koje u letnjem periodu postaju omiljeno izletište kupača iz okolnih mesta. Kuriozitet je činjenica da se neposredno pored nasute brane nalazi mesto na kojem je Josip Pančić 1875. godine otkrio čuvenu Pančićevu omoriku. Jezerska voda je izuzetno čista pa se, uz malu preradu, koristi za piće, a koristi se i za uzgoj pastrmke, koje su poznate kao “najizbirljivije“ rečne ribe što se čistoće staništa tiče. Osim pastrmke u jezeru se možemo sresti sa mnogim predstavnicima slatkovodne faune kao što su som, štuka, klen, šaran i dr.

roofBliski susreti s nekim većim primercima su veoma retki, ali ćete se sigurno sresti sa zebrastom školjkom (Dreissena polymorpha) jednom od najinvanzivnijih vrsta na svetu. Nepoznato je na koji način se pojavila u Zaovinskom jezeru, nema prirodnih neprijatelja pa je iz godine u godinu ima sve više. Jedna od dobrih osobina ove invanzivne vrste je filtracija vode. Osim životinjskog i biljni svet jezera je veoma raznovrstan – čini ga nekoliko stotina vrsta od kojih se neke nalaze na Crvenoj listi flore Srbije. Tokom cele godine vidljivost pod vodom je uglavnom dobra i varira od 5 do 20 metara u zavisnosti od vremenskih (ne)prilika i nivoa jezera. Kao što je svojstveno planinskim jezerima voda je prilično hladna, a prirodno svetlo ponestaje već na tridesetak metara dubine.

Osim niske temperature vode koja ni u letnjim mesecima na prelazi 13 stepeni Celzijusa, ronjenje u planinskim jezerima je zahtevnije i zbog nadmorske visine na kojima se ona nalaze. Svaki zaron na Zaovinskom jezeru je “altitude dive“ tako da se mogu napraviti zaroni u okviru “Advanced adventure“ kursa kao i “Altitude diver“ specijalnosti. Dužinom cele obale je napravljen asfaltni put pa se može obići pun krug oko jezera.To znači da u vodu možete ući na puno mesta i da vam čamac nije potreban.

Već nekoliko godina za redom spas od najvećih vrućina ljudi nalaze na ovom planinskom jezeru. Jedna od omiljenih lokacija za ronioce nalazi se na samoj brani. Ako ronite s leve strane brane, nailazite na plato koji se polako spušta do dubine oko 15 metara, a onda naglo prelazi u klif koji pod oštrim uglom pada preko 100 metara. Ova lokacija je pogodna za sve kategorije ronilaca, na njoj se može uraditi “check dive“, ali i ozbiljan tehnički zaron. Odlučite li se za ronjenje s desne strane brane, potrebno je da s opremom savladate dvadesetak metara strmog terena. Po ulasku u vodu lagano zaranjate do dubine od oko 30 metara i pratite liniju obale.

Na svom putu naići ćete na ostatke nekoliko potopljenih objekata kao i na ogromno potopljeno drvo s krošnjom koje već niz godina odoleva hladnoj jezerskoj vodi. Posle dvadesetak minuta ronjenja na jednom uzvišenju nalazi se veliki broj predmeta od metala, kose za travu, srpovi, potkovice, lanci za kola, ekseri… Pretpostavka je da je nekada davno u blizini bila kovačnica. Kada putem preko brane krenete oko jezera, posle par minuta vožnje nailazite na lokaciju koja se zove Deda Mraz. Nakon ulaska u vodu na dubini od oko 18 metara nailazi se na potopljenu šumu. Teren lagano pada sve do 60 metara, dno i grane drveća su prekrivene finim belim muljem tako da vam se čini kao da je svuda oko vas sneg. Sa druge strane jezera postoji još jedna zanimljiva lokacija za ronjenje. Na početku zarona treba krenuti pravo ka sredini jezera i na dubini od 24-30 metara nailazite na nekoliko veoma čudno izgrađenih objekata. Na toj lokaciji je pre izgradnje brane bila klanica. Ako skrenete na desno i počnete pratiti obalu, nailazite prvo na jedan vrlo mali bunker, a nekoliko metara dalje i na ogromnu potopljenu halu.

underwaterZa vreme pravljenja brane hala je bila skladište za ekploziv, a u manjoj prostoriji su držani upaljači. Konjska reka je lokacija udaljena sedam do osam kilometara od brane kada se krene ka Mitrovcu. Ime je dobila po malom potoku koji se uliva u samo jezero. Na ovoj lokaciji automobilom možete prići sasvim blizu vode tako da nema mukotrpnog tegljenja opreme kao ni spuštanja i penjanja po strmom terenu. Maksimalna dubina je oko 35 metara. Stare vojne karte iz perioda pre nastanka jezera pokazuju nekoliko potopljenih objekata kao i malo groblje. Nadgrobne ploče su srušene i razbijene pa se pretpostavlja da je groblje premešteno pre potapanja. Na ovoj lokaciji možete naići i na potopljeni ribarski čamac. Izgradnja brane doprinela je nastanku jedne od najzanimljivljivijih lokacija za ronjenje na Zaovinskom jezeru, u poptunosti je potopljeno selo Stara Vežanja – tada jedno od najvećih sela i administrativni centar toga kraja. Do njega se stiže tako što u zaseoku Bjeluša skrenete levo ka jezeru i pratite put do zaseoka Mandići. Kada stignete do jezera, na samoj obali nalaze se tri višespratne kuće.

Ovo je odlična lokacija za nekoliko zarona. Često možete sresti ronioce nekoliko klubova, a neki od njih ovde i kampuju po nekoliko dana. Na potopljene objekte nailazite već na samo nekoliko metara dubine, a ako je vodostaj veoma nizak, prvi red temelja i betonske stepenice izrone iz dubine. To umnogome olakšava navigaciju i identifikaciju objekata koji se nalaze na nešto većim dubinama. Od većine objekata su ostali samo temelji, najverojatnije je da su stanovnici Stare Vežanje, pre nego što su napustili selo, srušili neke od objekata kako bi iskoristili građu za pravljenje novih kuća. Jedini objekat u koji se može ući je mala kapela koja je napravljena u potpunosti od betona. Roneći na ovoj lokaciji možete naići na ostatke koliba, ograđene voćnjake, stare ograde od drveta – “tarabe“, kao i na dosta predmeta koji ukazuju na to da je nekada u Staroj Vežanji bilo veoma živo. Kao i na svakoj ronilačkoj lokaciji u regiji srešćete se sa automobilskim gumama. U nekoliko restorana koji se nalaze u blizini brane možete jesti kvalitetnu hranu po umerenim cenama. Osim ronjenja Zaovinsko jezero zaljubljenicima u prirodu može ponuditi još mnogo sadržaja, obeležene su staze za šetnju kao i za “mountain bike“. Po jezeru možete veslati, ili se baviti orijentiringom u nekoj od obližnjih šuma. Možete posetiti nekoliko vidikovaca s kojih se pruža pogled koji oduzima dah